Nje nema kući. Deca mi kažu otišla je časkom kod komšije. Odem da je iznenadim i zateknem je u krevetu s komšijom. Šok! Potučem se s komšijom i smestim ga u bolnicu. Razvedem se. Žena mi prepusti starateljstvo. Preselim se sa decom u zemlju u kojoj sam radio povremeno. I nedavno mi tašta pošalje pismo u kom mi kaže da je njena ćerka imala aferu s tim komšijom još od srednje škole. Srce mi je slomila na milion delića veštica!
Primetio sam da deca polako sve više liče na komšiju. Uradim DNK analizu i pokaže se da biološki nisu moji.” Ovo je moj najveći strah. Svaki put kad stvari postanu ozbiljne sa nekom devojkom ja počnem da sanjam ovaj san i ne mogu dalje. Imam averziju prema vezivanju i poverenju. Plašim se da ću pogrešiti šta god da izaberem…
Objavi komentar