Pre nekoliko godina, u pola noći, nazvala me uplakana prijateljica i rekla da želi da ode od muža iste sekunde. Ja sam bez mnogo pitanja sela u auto i otišla 30ak km po nju, upala u njenu kuću i pomogla joj izneti stvari. Utrčale smo u auto i na pola puta zaustavila nas je policija. Neko je prijavio da smo pokrale i iznele torbe iz kuće, jedva smo objasnile čitavu situaciju i čovek nam je poverovao. Iako je meni to bila trauma, trebala sam da počnem da radim u školi i bilo je jako bitno da prođem nekažnjeno, držala sam se svesno i uspela da ga ubedim da pregleda torbe i da nas pusti.
Ona je samo plakala. Dovezla sam je kući i svaki dan bila s njom. Morala je otići iz države da se oporavi. Igrom sudbine i ja sam sad došla u isti grad, gdje je i ona. Očekivala sam druženje. Nazvala sam je u petak na kafu, rekla je da mora da radi vikend. Objavila 15 fotografija iz raznih kafića s raznim prijateljicama. Malo je reći da sam povređena.
Objavi komentar