Ljubica Jovanović ima 80 godina i skoro svaki dan sedi u hladnom prolazu na Zelenom Vencu. Stara je i umorna, ali se ne predaje. Ne sme, ni ne pomišlja jer čuva 3 unučadi koje izdržava prosjačenjem.
– Sedim na jakni i smrzavam se, započinje priču Ljubica. Sve što dobijem ovde, nosim svojim unučićima, kako bi imali nešto da pojedu. Ne sakupim mnogo para, ali svaki dinar mi znači.
Mi smo joj odneli hranu kako bi joj bar malo pripomogli u ovoj nedaći u kojoj se nalazi.
Baka Ljubica sedi na svojoj jakni kako bi joj bilo toplije, ali joj to ne pomaže mnogo. Ona putuje iz Obrenovca svaki dan kako bi skupila hranu koju će dati unucima. U Obrenovcu živi u trošnoj kući koja ima dve sobe.
Sada žive u dve sobe koje su joj date nakon poplava i jedva spaja kraj sa krajem. Sve što joj humani ljudi daju, ona nosi deci. Brine se o 2 unuke, Mikici koja ide u peti razred, Zorici koja ide u četvrti razred i unuku koji je dosta mlađi.
Od para koje sakupi kupi kiselo mleko i krompir, koji im čine glavni obrok. Retko kada jedu nešto drugo.
– Uglavnom im kupim kiselo mleko i krompir, ponekad ispržim koje jaje i odnesem pecivo koje dobijem, priča kroz suze baka Ljubica.
Ona ima velikih problema sa kičmom i jedva sedi. Ima velike bolove, a nema zdravstveno osiguranje. Ni ona, ni unučići. Nadaju se da im neće zatrebati i samo gledaju kako da prežive dan.
Ova baka treba da bude uzor svim ljudima koji odustaju na prvoj prepreci. Ona se bori kao lavica za unuke koje nije želela da prepusti sudbini. Za nju nema “neću” i “ne mogu”, ona mora. Kada sledeći put vidite ovu baku, dajte joj koliko možete, a ona će vam zauzvrat poslati poljubac.
Izvor: espreso.rs
Objavi komentar